La BBC va cesser de diffuser en serbe
GB: le BBC World Service confirme le suppression du quart de ses effectifs
Le BBC World Service, service international de la BBC, a confirmé mercredi à Londres la suppression de 650 emplois, soit plus du quart de ses effectifs, et la fermeture de cinq de ses 32 langues de diffusion, dans le cadre d'un vaste programme d'austérité.
Les services en albanais, macédonien, serbe, portugais pour l'Afrique et anglais pour les Caraïbes seront supprimés, a indiqué la BBC. "C'est un jour difficile pour le BBC World Service et les 180 millions de personnes dans le monde qui comptent sur les services d'information internationaux de la BBC chaque semaine", a déclaré Peter Horrocks, directeur de BBC Global News. Au cours d'une conférence de presse, il a évalué à 30 millions la perte d'audience provoquée par ces réductions de programmes. Les coupes sont la conséquence de la décision du nouveau gouvernement du Premier ministre conservateur David Cameron de réduire de 16% le budget du World Service. Le World service, dont le budget provient d'une enveloppe annuelle du ministère britannique des Affaires étrangères, devra être financé à compter d'avril 2014 par la BBC, elle-même financée par la redevance télévisuelle. Cette manne d'environ 3,7 milliards d'euros a été gelée pour six ans.
"Le World Service restera une voix puissante et distincte de la Grande-Bretagne dans le monde", a assuré le ministre des Affaires étrangères William Hague dans une lettre aux parlementaires destinée à rassurer les députés qui redoutent une perte d'influence. Le secrétaire général du Syndicat national des journalistes (NUJ) Jeremy Dear a cependant dénoncé "un acte de vandalisme" qui provoquera "des dégâts irrémédiables pour le World Service".
Source : lequotidien.lu, le 26 janvier 2011.
***
Sans doute que cela devrait signifier également la fin de leur page internet en serbe. L'article ne le précise pas. En tout cas il y a déjà un certain temps que RFI pour sa part a supprimé son bureau pour le serbo-croate.
Tant pis pour eux. D'autres continueront certainement à émettre leur point de vue grâce à ce média. Voyons par exemple ce que dit la Voix de la Turquie - qui émet en serbe, croate et bosniaque - à propos de la Révolution tunisienne. Dans une analyse signée par un certain Ramazan Gozen, ce professeur pose les questions générales que tout le monde se pose mais sans y apporter de réponses : est-ce que la révolution va s'exporter vers d'autres pays arabes, est-ce que la Tunisie va basculer vers une nouvelle démocratie ou au contraire donner la place à un régime encore plus dur pour calmer les troubles...
Dans la seconde partie l'auteur nous dit que cette révolution n'était pas une surprise pour lui malgré les efforts entrepris par Ben Ali pour apaiser le mécontentement. Ensuite il cite les quatre raisons qui expliquent selon lui cette révolution.
1) La pression politique et l'usage de la torture.
2) L'augmentation de la pauvreté et des écarts économiques parmi la population.
3) L'expansion des moyens globaux de communication (Facebook, twitter,...)
4) Les problèmes en Palestine et à Gaza. Traduction du passage :
"Je pense que la quatrième raison de la révolution en Tunisie est le problème en Palestine et à Gaza ainsi que le rôle que la Turquie a assumé dans la région. Ces dernières années il a été publié dans les médias arabes un grand nombre d'articles et de nouvelles sur ce sujet. Alors que de son côté la Turquie entreprend de gros efforts pour résoudre les problèmes en Palestine et à Gaza, le manque d'intérêt et de sensibilité dont a fait part Ben Ali pour ce problème, à l'instar de nombreux leaders arabes, a provoqué l'étonnement et la colère parmi les citoyens envers le régime et les chefs."
"Mislim da je četvrti razlog revolucije u Tunisu problem u Palestini i Gazzi i uloga koju je Turska preuzela u regiji. Tokom poslednjih godina u arapskim medijima s tim u vezi objavljen je veliki broj članaka i vijesti. Dok Turska na jednoj strani ulaže velike napore i igra aktivnu ulogu za riješenje problema u Palestini i Gazzi, ne posvećivanje dovoljnog interesovanja i osjetljivosti od strane Bin Alija, poput brojnih arapskih lidera ovom problemu, izazvao je čuđenje i gnjev među građanima prema režimu i liderima."
Mislim da je četvrti razlog revolucije u Tunisu problem u Palestini i Gazzi i uloga koju je Turska preuzela u regiji. Tokom poslednjih godina u arapskim medijima s tim u vezi objavljen je veliki broj članaka i vijesti. Dok Turska na jednoj strani ulaže velike napore i igra aktivnu ulogu za riješenje problema u Palestini i Gazzi, ne posvećivanje dovoljnog interesovanja i osjetljivosti od strane Bin Alija, poput brojnih arapskih lidera ovom problemu, izazvao je čuđenje i gnjev među građanima prema režimu i liderima. Mislim da je četvrti razlog revolucije u Tunisu problem u Palestini i Gazzi i uloga koju je Turska preuzela u regiji. Tokom poslednjih godina u arapskim medijima s tim u vezi objavljen je veliki broj članaka i vijesti. Dok Turska na jednoj strani ulaže velike napore i igra aktivnu ulogu za riješenje problema u Palestini i Gazzi, ne posvećivanje dovoljnog interesovanja i osjetljivosti od strane Bin Alija, poput brojnih arapskih lidera ovom problemu, izazvao je čuđenje i gnjev među građanima prema režimu i liderima.
Une conférence de Maja Peterlić intitulée "Yasmina Khadra - les hirondelles de la guerre" aura lieu jeudi le 27 janvier à 18h30 dans la librairie de la Matica hrvatska, Ulica Matice hrvatske 2, à Zagreb.
Predavanje Maje Peterlić pod naslovom YASMINA KHADRA -LASTAVICE RATA održati će se u četvrtak, 27. siječnja 2011. u 18.30 sati u knjižari Matice hrvatske, Ulica Matice hrvatske 2, Zagreb
YASMINA KHADRA - LASTAVICE RATA
U nas prevedena trilogija najpoznatijeg suvremenog alžirskog pisca Yasmine Khadre (Kabulske lastavice, Atentat, Bagdadske sirene) na realističan, no nimalo hladan ni bespoštedan način progovara o nemirima u današnjem arapskom svijetu i nepopravljivoj nemogućnosti pronalaska dijaloga između Istoka i Zapada. Pričajući napete, realistične priče o pojedincima koje ni najbolje želje ni nade ne mogu spasiti od vihora strahota, Khadra je ostvario dojmljive studije teških sudbina ljudi, tek jednih od milijuna napaćenih. Pitanja poput koga treba osuditi, koji stav treba zauzeti te kako pomoći nesretnom pojedincu, ako je to uopće moguće, stalno se nameću pri čitanju Khadrinih romana. O njima će, kao i o osobitom piščevu stilu, biti riječi u predavanju.
Maja Peterlić diplomirala je komparativnu književnost i povijest umjetnosti te završila poslijediplomski studij iz pisanog prevođenja na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Zaposlena je na HRT-u kao urednica na Odjelu stranog programa HTV-a. Urednica je za književnost u književnom listu za umjetnost, kulturu i znanost Vijenac. Bavi se i pisanim prevođenjem i trenutno pohađa doktorski studij književnosti, izvedbenih umjetnosti, kulture i filma na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Područje interesa njezine doktorske disertacije stvaralaštvo je alžirskog pisca Yasmine Khadre.
Yasmina Khadra (zeleni jasmin), pseudonim je alžirskog autora Mohammeda Moulessehoula. Moulessehoul je bio časnik u alžirskoj armiji te je koristio ženski pseudonim kako bi izbjegao cenzuru. Živi u egzilu u Francuskoj.
Source : zamirzine.net, le 25 janvier 2011.
Nove fotografije američkih vojnika kako skrnave Kur'an nakon ubijanja civila u afganistanskom selu povećali su postojeće antiameričke osjećaje u Afganistanu.
Izvješća kažu kako su najmanje tri civila ubijena i četvoro ranjeno nakon što su američke snage pretresle islamsku školu u provinciji Gazni. Vojnici su ispalili nekoliko hitaca u Kur'an i vrijeđali islamske simbole.
Pokrajinske vlasti navode kako su snage SAD sprovele napad bez saradnje s afganistanskom vojskom, a predsjednik Hamid Karzai je obećao da će pokrenuti istragu o incidentu.
Iz Karzaijevog ureda su u više navrata pozvali SAD da obrati više pažnje na zaštitu života civila tokom vojnih operacija.
U međuvremenu, stotine Afganistanaca je izašlo na ulice Gaznija i okoline kako bi izrazili svoje negodovanje zbog sve većeg broja civilnih žrtava i skrnavljenja svetinja od strane vojske predvođene SAD-om.
Afganistanci tvrde da američke snage zanemaruju lokalnu kulturu i da im kao meta poslužilo stotine civila ove ratom razorene zemlje.
Iz afganistanskog ministarstva unutarnjih poslova saopćili su da je NATO prekršio sporazum potpisan krajem decembra u Kabulu po kojem sve operacije NATO-a u Kabulu moraju biti odobrene od strane vlade.
Stotine civila izgubilo je živote u zračnim napadima NATO-a kao i u njihovim kompenim operacijama u različitim dijelovima Afganistana u proteklih nekoliko mjeseci, te Afganistanci s razlogom postaju ogorčeni s naizgled beskrajnim nizom smrtonosnim napada. U Afganistanu više niko nije siguran od NATO snaga.
Nedavno je ministarstvo unutarnjih poslova objavilo da je 2010. bila najsmrtonosnija godina za civile od kako je SAD sa saveznicima izvršio invaziiju na ovu zemlju 2001. Ministarstvo navodi da je više od 2.000 civila izgubilo živote u nasilju širom Afganistana, kao dio 'kolateralne štete' NATO djelovanja.
Source : islambosna.ba, le 25 janvier 2011
Egipatska opozicija zatražila je od naroda ove zemlje, da slijeđenjam primjera u Tunisu, nastavi demonstracije do konačnog svrgnavanja vlade i političkih promjena u zemlji. Prema izvještaju AFP, zahtjev demonstranata u Egiptu je pročitan na prvom mimohodu, koji je organizovan u znak protesta prema vladi, nakon svrgnavanja Ben Alija u Tunisu. U egipatskom gradu Suez izbile su se antivladine demonstracije, najveće u savremenoj historiji ove zemlje. Demonstranti su skandirali protiv vlade Hosnija Mubaraka. Na protestima je učestvovalo oko 2.000 ljudi koji su se solidarisali sa narodom Tunisa te su tražili protjerivanje Mubaraka, slično kao što su Tunižani učinili sa Ben Alijem. Politolozi ukazuju da će ovaj događaj poput domino efekta uticati na ostale arapske zemlje, suočene sa lošim ekonomskim i političkim stanjem. Istovremeno izborni rival egipatskog predsjednika, Hosnija Mubaraka, Muhamed Al Baradei izjavio je da narod Egipta, slično kao i Tunižani, može uspjeti u smjeni državne vlade.
Source : irib.ir, le 25 janvier 2011.
Sukob policije i demonstranata u Kairu
Commentaires