A l'occasion du 80ème anniversaire de la mort de l'écrivain croate
Présentation de lettres de la main d'Ivo Vojnović
A la Bibliothèque nationale et universitaire de Zagreb est commémoré le 80ème anniversaire de la mort de l'homme de lettres Ivo Vojnović au travers d'une présentation d'un ensemble de lettres qu'il avait écrites et par le vernissage de l'exposition "Un par un viennent les seigneurs".
"Ceci est une sorte de journal ayant été tenu par Ivo Vojnović sans lequel il est difficile de comprendre l'auteur et son oeuvre. La correspondance privée et publique de Vojnović est le plus gros corpus de ce genre dans la littérature croate", selon Luko Paljetak, rédacteur d'une édition à l'occasion de l'anniversaire de la mort de cet auteur significatif. En effet, les lettres ayant été rassemblées dans le livre s'étalent sur plus de cinquante ans. La première est datée de 1877, lorsque Vojnović avait 20 ans, et la dernière fut rédigée en 1929, directement avant sa disparition.
Le comte Ivo Vojnović, juriste et écrivain, fut l'un des auteurs dramatiques les plus marquants de la "moderna', et aujourd'hui il est souvent considéré comme le dernier grand auteur dubrovnikois. C'est en 1924 qu'il était devenu membre de l'Académie serbe des sciences et des arts.
[...]
Povodom 80 godina od smrti hrvatskog pisca
Izložba pisama Iva Vojnovića
U Nacionalnoj i Univerzitetskoj biblioteci u Zagrebu obeležena je 80. godišnjica smrti književnika Iva Vojnovića predstavljanjem sabranih pisama književnika te otvaranjem izložbe "Jedan po jedan dohodu vlastela"
"Ovo je svojevrstan Vojnovićev dnevnik bez kojeg je teško razumjeti pisca i djelo. Vojnovićeva privatna i javna prepiska najveći je korpus korespondencije u hrvatskoj književnosti", rekao je Luko Paljetak, urednik izdanja povodom godišnjice značajnog književnika. Naime, pisma sakupljena u knjizi nastajala su više od pedeset godina. Prvo je datirano 1877. godine, kad je Vojnović imao 20 godina, a posljednje je napisano 1929. godine, neposredno pred njegovu smrt.
Grof Ivo Vojnović, pravnik i književnik, bio je najistaknutiji dramski pisac moderne, a danas se ćesto smatra posljednjim velikim dubrovačkim piscem. Član Srpske kraljevske akademije nauka postao je 1924. godine.
Do 1884, bio je pripravnik Kraljevskog službenog stola u Zagrebu, da bi sudijsku karijeru sledećih pet godina nastavio u Križevcima i Bjelovaru. Posle službovanja u Supetru na Braču i u Zadru, završava svoju činovničku karijeru ponovo u Supetru kao kotarski poglavar, kada je otpušten bez prava na penziju. Sledeće četiri godine je radio kao dramaturg Hrvatskog zemaljskog kazališta u Zagrebu, a od 1911. postaje profesionalni pisac. Pred Prvi svetski rat putuje po Italiji koja mu je literarna simpatija i uzor i u mesta gde su se održavale pozorišne premijere u Beogradu, Budimpešti i Pragu.
Vojnović je ušao u književnost 1880. godine kada mu August Šenoa u Viencu objavljuje pripovetku Geranijum pod pseudonimom Sergej P. Sledećih sedam godina je pisao isključivo beletrističku prozu. Matica hrvatska mu 1884. godine objavljuje novele Perom i olovkom pod istim pseudonimom, kao i pripovetku Ksanta, dve godine kasnije. Prva njegova drama je Psyche 1889. U periodu od 1893 - 1900, piše svoja najbolja dela, dramu Ekvinocij i Dubrovačku trilogiju, inspirisane životom njegovog rodnog mesta. Njegov dramski opus se deli na tri tematska kruga : drame iz dubrovčkoga života, drame kosmopolitskog karaktera i drame nastale na temelju narodnog predanja s političko-tendencionalnom notom.
Ivo Vojnović umro je u Beograd 1929. godine.
Source : e-novine.com, le 8 novembre 2009.