Kina sa svojim ogromnim investicijama i Rusija sa ratnom flotom u Siriji našle su se na putu američke hegemonije u Mediteranu
Šta rade Amerikanci u Africi i koji su pravi ciljevi delovanja SAD u pobunjenim arapskim državama u intervjuu za iransku televizijsku stanicu „Pres TV” objašnjava američki ekonomista i kolumnista dr Pol Krejg Roberts, poznat kao bivši pomoćnik američkog ministra finansija u administraciji Ronalda Regana. Roberts – inače jedan od tvoraca takozvane reganomike, ekonomske politike promovisane u doba Regana – sada kaže da je specifičnost pobune u Libiji to što pobunjenika naoružava Vašington te da nije reč o mirnom revoltu.
„To je oružana pobuna koja se odvija u istočnom delu zemlje. A poznato nam je da je CIA tamo na terenu, kao i da su (pobunjenici) već naoružani”, kaže ovaj ekonomista koji je proteklih godina kritikovao poteze i demokratske i republikanske administracije.
Kako biste uporedili ovu vojnu intervenciju sa onom u Bahreinu?
- Naš cilj nije svrgavanje vlasti u Bahreinu ili u Saudijskoj Arabiji, gde obe vlade koriste nasilje protiv onih koji protestuju, pošto su obe ove vlade naše marionete, a u Bahreinu imamo i veliku pomorsku bazu.Naš cilj je svrgavanje Gadafija, i Asada u Siriji, pošto želimo da izbacimo Kineze i Ruse iz Mediterana. Kina je uložila ogromne pare u energetske izvore na istoku Libije i računa na ovu zemlju kao i na Angolu i Nigeriju zbog svojih energetskih potreba. Ovde je reč o američkom nastojanju da spreči dostup Kine pomenutim resursima. Upravo kao što su London i Vašington sprečavali dostup energentima Japanu tridesetih godina prošlog veka.
Interes u vezi sa protestima u Siriji – iza kojih, kao što je to otkrio „Vikiliks“, stoje SAD – u vezi je sa činjenicom da Rusi u Siriji imaju veliku pomorsku bazu, što im omogućuje prisustvo u Mediteranu. Kao što vidite, Vašington je zalegao za invaziju protiv Libije, a vrši i sve veći pritisak za intervenciju u Siriji, kako bismo se oslobodili Rusa i Kineza.Naravno, ništa ne govorimo o Saudijcima, kako oni tretiraju demonstrante, i ništa u vezi sa nasiljem koje se koristi protiv protestanata u Bahreinu.
Hoćete da kažete da je glavni cilj napada na Libiju nafta?
- Nije samo nafta u pitanju, tu je i problem penetracije Kine u Afriku uopšte kao i eksport nafte za sopstvene energetske potrebe. Verovatno vam je poznato da je Međunarodni monetarni fond (MMF) objavio izveštaj u kojem stoji da je „doba Amerike“ okončano i da će za pet godina kineska ekonomija prevazići američku. Vašington pokušava to da blokira, koristeći svoju vojnu prevagu i strateške prednosti, ne bi li usporio kineski ekonomski rast.To je i razlog zašto je CIA tako aktivna u istočnoj Libiji, i to je razlog zašto su protesti prvo izbili na istoku zemlje, a ne u prestonici, kao što se zbilo u ostalim arapskim državama. To je razlog i zašto su (protesti) oružani.
Da li mislite da je diplomatska izolacija Libije glavni povod za vojnu intervenciju?
- Ne bih rekao. Mislim da je glavni razlog pokušaj udaljavanja Kine od Libije, što se trenutno dešava. Kinezi su ovde imali 30.000 svojih ljudi, a do sada su ih evakuisali 29.000.Reč je, takođe, o vraćanju duga Gadafiju zbog odbijanja da se pridruži američkoj afričkoj komandi (Africom). Ova komanda je operativna od 2008, i bila je direktan odgovor SAD kineskoj penetraciji u Afriku. Spremili smo vojni odgovor, a Gadafi je odbio da sarađuje – izjavio je da je to akt imperijalizma, u pokušaju da se zavlada celim kontinentom.Treći razlog jeste to što Gadafi u Libiji kontroliše važan deo mediteranske obale, kao što to čini Sirija.
Mislim da su se ove dve zemlje našle na putu američke hegemonije u Mediteranu, a sasvim je sigurno da Amerikanci ne žele jaku rusku flotu stacioniranu u regionu, kao što ne žele Kinu koja odatle crpi energente.Vašington je zauzeo gard kada su izbili protesti u Tunisu i Egiptu, ali je brzo uočio da je arapske proteste moguće iskoristiti za uklanjanje Rusije i Kine (iz ovog dela sveta) bez direktne konfrontacije.
Znamo sigurno da CIA već neko vreme širi uznemirenost u istočnoj Libiji. To je poznata činjenica. A objavljivanje diplomatskih depeša (Vikiliks) pokazuje da su Amerikanci upleteni i u širenje nemira u Siriji.
Mi nismo posejali nemire u Egiptu ili Bahreinu ili Tunisu ili Saudijskoj Arabiji. Sa druge strane, verovatno smo odgovorni za proteste u Jemenu, pošto tamo koristimo bespilotne letelice i vršimo udare protiv različitih plemenskih grupa.U tome i jeste velika razlika u odnosu na dešavanja u Siriji i Libiji. Američki prsti su upleteni u tamošnje nemire, u organizovanje demonstracija, obezbeđivanje finansija i tako dalje. Uvek postoje nezadovoljni koje je moguće kupiti novcem ili obećanjima.
Trenutno, u Libiji se koriste bespilotne letelice. Odakle one poleću, tehnički, iz Italije je to nemoguće, zbog ograničenog radijusa leta?
- Stvarno ne znam. Možda sa brodova američke ratne mornarice. Mislim da su poslednji izveštaji o tome stizali upravo od strane mornaričkih zvaničnika.Voleo bih da dodam još nešto. Verovatno najveći rizik, a koji se najviše zanemaruje, jeste stav Kine. Kineske kompanije gube stotine miliona dolara usled ove intervencije. Oni su uključeni u 50 velikih investicionih projekata koji sada odlaze niz vodu i nije čudno što sve to doživljavaju kao udar na sopstvene interese.
Kažete da Amerikanci hoće da izbace Kinu iz regiona i kineske investitore zamene američkim kompanijama?
- Ili ničijim. Tako je. A mislim i da Rusi počinju da shvataju da je cela priča u Siriji uperena, u stvari, protiv njih i njihove tamošnje baze.Šta mi, u stvari, radimo suprotstavljajući se dvema velikim državama: Kina ima ekonomiju koja je, verovatno, bolja od američke, pošto njihovi radnici imaju posao, a Rusi poseduju neograničeni nuklearni arsenal. Mi pokušavamo da izvršimo pritisak na dve veoma jake države, i to činimo na veoma nesmotren i opasan način.
Jednom kada uđete u igru, a Rusija i Kina zaključe da se sa Amerikancima, jednostavno, nije moguće nositi na racionalan način, kao i da su (Amerikanci) rešili da im na bilo koji način naude, mogući su svi oblici eskalacije. To je stvarna opasnost i mi rizikujemo veliki rat.
Kakva je u svemu uloga Italije (kao članice NATO) u Libiji?
- To je još jedna specifična stvar u libijskoj intervenciji. Šta NATO uopšte radi ratujući u Africi? NATO je osnovan kao odbrambeni savez u slučaju sovjetske invazije na zapadnu Evropu. Sovjetski Savez ne postoji već dve decenije. Usmeravan od strane SAD i Pentagona NATO se pretvorio u pomoćnu silu, i sada je upleten u agresiju u Africi. Jer ovo jeste agresija. Napadački rat.NATO nismo koristili u Egiptu, Tunisu, i sigurno ga nećemo koristiti u Saudijskoj Arabiji ili Bahreinu. Ipak, kako vidimo, NATO ratuje u Africi. To traži objašnjenje.
Source : standard.rs, le 12 mai 2011.