Titre du blog : Balkanikum
Auteur : Balkanikum
Date de création : 14-08-2008
Auteur : Balkanikum
Date de création : 14-08-2008
posté le 08-01-2011 à 13:16:56
Demonstracije protiv Ben Alija
Ulicama tuniskih gradova demonstriraju hiljade ljudi zbog siromašva, nezaposlenosti i represije. To je najveća politička kriza sa kojom se suočio predsednik Ben Ali koji autoritarno vlada Tunisom od 1987. godine
Kada je kovčeg stavljen u automobil, gradić Sidi Buzid je eksplodirao. U kovčegu je bilo telo Muhameda Buazizija. Hiljade stegnutih pesnica podiglo se u vazduh. „Osvetićemo te“, skandirala je masa. Bio je to oproštaj od siromašnog studenta koji je postao mučenik. „Mohamed je prodavao voće i povrće kako bi sakupio novac za knjige. Na taj način plaćao je studije i pomagao porodicu“, kaže jedan od Mohamedovih prijatelja.
Mohamed Buazizi imao je 26 godina. U Sidi Buzidu, udaljenom 250 kilometara od glavnog grada Tunisa, zarađivao je kao prodavac povrća. Nakon što mu je policija zaplenila robu i maltretirala ga, polio se benzinom pred gradskom većnicom i zapalio. „Dosta siromaštva, dosta nezaposlenosti“, uzvikivao je pri tom. Drugi su sledili njegov primer. Nekoliko dana kasnije jedan mladić skočio je na dalekovod i umro od strujnog udara.
Od tada širom zemlje spontano dolazi do demonstracija. Jedan student uporedio je to sa ekspres loncem koji leti kroz vazduh, jer je suviše dugo pod prevelikim pritiskom. Za aktivistu u zaštiti ljudskih prava El Hanija postavljalo se jedino pitanje kada će početi demonstracije. „Zvanično je 13 odsto nezaposlenih, ali je nezaposlenost u unutrašnjosti daleko veća – tamo je bez posla i 70 odsto ljudi. Osamdeset hiljada Tunižana upravo je završilo studije – tim ljudima potreban je posao i to je ogroman izazov za vlasti.“
El Hani smatra da su političari odavno pali na tom ispitu, pre svega predsednik Ben Ali koji je već 23 godine na čelu zemlje. Ben Alijeva vladavina čvrstom rukom Tunisu je, istina, omogućila stabilan privredni rast, ali je on skupo plaćen represijom. Osim toga, od tog rasta koristi ima samo malobrojna elita duž mediteranske obale. Tuniski cvetni vrtovi samo su Potemkinova sela duž obale Sredozemlja.
Predsednik je reagovao – na svoj način. Posetio je u bolnici Mohameda Bouazizija pre nego što je mladić umro i žrtvovao pešaka – otpustio je jednog ministra. Preko televizije obraća se narodu koji ga više ne sluša. Obećava milijarde za zapuštenu provinciju. I nagoveštava kako će vlasti reagovati na eventualne nove demonstracije. Onako kako su uvek reagovale:
„Žao nam je zbog štete koja je pričinjena tokom događaja proteklih nedelja. Za to su krive neprijateljske snage – stranke koje huškaju ljude protiv sopstvene zemlje. One će u punoj meri osetiti strogost naših zakona“, rekao je predsednik.
Organizovanje preko Fejsbuka i Tvitera
Narodu je svega dosta – vlasti uzvraćaju gumenim palicama, bojevom municijom i suzavcem. Preko blogova i anonimnih profila na Fejsbuku i Tviteru stalno se organizuju nove demonstracije. Iako ima mrtvih na ulice izlaze i vlastima verni sindikalisti, lekari, poštanski službenici, u štajk su stupili advokati. „Sloboda je obeležje nacije“ i „Nema (privrednog) rasta bez slobode“ piše na transparentima. Odjednom je bes na vlasti jača od straha od Ben Alija. Međutim, o „sumraku bogova“ još se niko ne usuđuje javno da govori.
Source : e-novine.com, le 8 janvier 2011.
Ben Ali et son ami
Ben Ali i njegov prijatelj
***
Il y a certainement peu de gens qui se doutent que la révolution a commencé et je vais vous donner deux raisons qui expliquent cela.
Premièrement il s'agit d'un processus qui va se dérouler sur de nombreuses années. Autrement dit ce qui se passe n'est qu'un minuscule épisode qui semble anodin et peut facilement tromper. Un peu à l'instar de la prise de la Bastille qui en son temps n'était jamais qu'une petite émeute de quartier, quelque chose d'équivalent à l'attaque d'un commissariat par une bande de jeunes échauffés. Cette attaque sera pourtant l'un des éléments clés qui après-coup apparaîtra comme un instant symbolique dans un processus s'étendant sur plusieurs décennies. Durant ces décennies révolutionnaires l'Europe sera secouée et partant le reste du monde. Dans cette Europe sans dessus dessous bien des aristocraties tomberont même si elles seront automatiquement remplacées par d'autres (mais cela est une autre histoire).
Deuxièmement les événements actuels se passent dans le Maghreb, chez des sauvages et des primitifs, et on a donc du mal à croire que quelque chose de décisif puisse y naître.
Alors disons que si la première excuse est encore recevable, en revanche la deuxième l'est déjà beaucoup moins. En effet, il ne faut pas être grand devin pour se douter qu'à l'avenir les grands événements n'auront plus pour point de départ l'Occident ramolli, la mollesse et l'effervescence étant en soi deux termes contradictoires. Il faut donc chercher ailleurs.
Cette nouvelle révolution déclenchée n'aura rien de linéaire. Il y aura d'innombrables reculs et avancées, d'innombrables contre-coups et même des accalmies, toutefois je suis certain que quelque chose a démarré quelque part au Maghreb qui nous concerne tous.
***